Дан српске културе у Скадру

У албанском граду Скадру уочи празника Успенија Пресвете Богородице одржан је Дан српске културе.

     После Литургије представљен је роман „Запис душе“ Љиљане Хабјановић Ђуровић.

     Роман „Запис душе“ је прича о Ангелини Бранковић, арбанашкој племкињи и српској деспотици и Светитељки, коју је српски народ због њене доброте назвао мајком.

     Ангелина се удала за сина деспота Ђурађа Бранковића, Стефана Слепог. Венчали су се у Скадру. И ето, пет ипо векова касније баш у граду њихове љубави представљено је издање романа на албанском језику, у преводу Артура Попаја-Поповића.

     Промоцији је присуствовао Вељко Казић, аташе за културу у Амбасади Републике Србије у Тирани.

     Осим ауторке, о роману су говорили Павло Јакоја-Брајовић, председник Удружења српско-црногорске националне мањине у Албанији, протојереј ставрофор Радомир Никчевић, књижевник Будимир Дубак, у име издавача Српског националног вијећа у Црној Гори и отац Александар Петани, свештеник Албанске православне цркве у Скадру.

     „Велика ми је част што данас баш у Скадру представљамо ово дело, значајно за наш народ. Ова књига говори у прилог зближавању два народа, али и подсећа да је та блискост постојала од давнина“, рекао је Павло Јакоја-Брајовић.

     Протојереј ставрофор Радомир Никчевић пренео је „благослов и честитке Митрополита Амфилохија на издавању ове значајне и преко потребне књиге“ и истакао је: “Овај роман је књига-помирница, која би требало да да велики допринос бољем разумевању српског и албанског народа. Ово је значајно и капитално дело.“

   

 О самој књизи говорио је отац Александар Петани, свештеник Албанске православне цркве у Скадру. „Говорити о књизи која говори о животу једне Светитељке није лако. А колико је тек било тешко написати ту књигу! Мислим да нико од нас не би примио на себе ту одговорност. Госпођа Хабјановић Ђуровић је то урадила! Успешно је испричала причу о земаљском животу Мајке Ангелине, али и о томе шта се дешава са њеном душом након разлучења од тела“, рекао је Петани, и изнео наду да ће попут Српске православне цркве и Албанска православна црква дати Мајки Ангелини место које она заслужује.

     Књижевник Будимир Дубак закључио је промоцију речима да је „овај роман изузетан допринос српској прози. Љиљана Хабјановић Ђуровић је прозни писац који је у српском народу већ заслужио посебно место. Све што ради наша сестра Љиљана, она ради за српски народ, за српску историју и за љубав међу свим народима.“

     После промоције Љиљана Хабјановић Ђуровић дала је интервју за албанску телевизију.

     Љиљана Хабјановић Ђуровић пренела је ауторско право за издање књиге на албанском језику на Удружење српско-црногорске националне мањине у Албанији, а управа Удружења одлучила је да поклони по један примерак књиге свим библиотекама и црквама у Албанији.

     Роман је на српском језику објављен 2007.године и до сада је легално штампан у тиражу од 60.000 примерака.

     Ово је четврти превод романа „Запис душе“. Књига је објављена и на македонском, руском и италијанском језику и ранијих година представљена је на књижевним вечерима у Скопљу, Риму, Фиренци, Барију и Москви.