Наших првих тридесет година, Ла Вализа – Србија

413дин.

*цена је са 20% попуста

Књижевна сарадња групе италијанских писаца из јужне Италије окупљених око часописа Ла Вализа и истоимене издавачке куће јединствена је у историји две земље по интензитету, трајању и квалитету. Више од осамдесет књига у оба смера и скоро три стотине писаца, такође у оба смера, безброј културних манифестација на којима су учествовали Италијани у Србији и српски писци у Италији представљају корпус културне сарадње који свакако неће бити лако превазиђен.

Категорија: Ознака: ID производа:410

Опис

Књижевна сарадња групе италијанских писаца из јужне Италије окупљених око часописа Ла Вализа и истоимене издавачке куће јединствена је у историји две земље по интензитету, трајању и квалитету. Више од осамдесет књига у оба смера и скоро три стотине писаца, такође у оба смера, безброј културних манифестација на којима су учествовали Италијани у Србији и српски писци у Италији представљају корпус културне сарадње који свакако неће бити лако превазиђен. Српска књижевност је много добила у Италији том сарадњом, а оно што је објавила Ла Вализа незаобилазно је у упознавању и проучавању српске књижевности у земљи која представља, са Грчком, један од два главна стуба европске културе и историје. Поред оних књига које је Ла Вализа објавила у директној сарадњи са Србијом, има још много књига и објављивања у другим књижевним гласилима у Италији који су остварени захваљујући Ла Вализа. Неки српски писци су и награђивани, књиге и књижевни прилози објављивани су им од Милана до Таранта. Они су утрли пут и другим уметницима из Србије па су захваљујући том темељу гостовали у Италији и наша позоришта, певачи, сликари са изложбама, итд.

Све је почело случајним сусретом Данијела Ђанканеа, универзитетског професора, једног од најпознатијих савремених песника Италије и оснивача издавачке куће Ла Вализа у јесен 1985. и мене, али све после тога он и ја смо радили намерно. Сарадња је капиларна, српски и италијански писци Ла Вализе контакторају поштом, телефоном, мејловима, виђају се бар једном годишње, дакле сарадња је капиларна. Увек мисле једни на друге и нуде сарадњу. Конкретна сарадња је остварена већ у децембарском броју Ла Вализе исте те године. Од тада, поред бројних књига, Ла Вализа је у свим бројевима до сада (у овом тренутку је објављен број 100 за ових 35 година излажења), почев од броја 12, објавила прилоге наших писаца или прилоге о нашим писцима, осим у два-три тематска броја. Италијани су сарађивали и сарађују са Београдом, Новим Садом, Сремским Карловцима, Нишом, Крагујевцом, Смедеревом, Сомбором, Врањем, са многим местима на Косову и Метохији где су посетили Пећку Патријаршију, Дечане, Грачаницу, али и Прохор Пчињски на граници са Македонијом, па фушкогорске манастире. У сарадњи су учествовали наша књижевна гласила Градина, Савременик, Књижевне новине, Повеља, Песничке новине, Кровови, Стремљења, Песник, Домети…

Одмах по увођењу санкција Југославији Ла Вализа је упутила писмо српским писцима којим је саопштила да неће поштовати санкције чиме су чланови редакције ризиковали да изгубе своја радна места у школама и на факултетима, пружала је подршку српском народу током бомбардовања. Долазили су у Србију да нам пруже подршку када нам је било најтеже, када нема ничега бољег од утешне речи пријатеља. Никада нису никоме поверовали да су Срби народ каквим га је представљала политичка пропаганда њихове земље. То је огроман учинак ове сарадње. Ова сарадња никада није добила институционалну подршку. Српској бирократији култура никада није била јача страна, посебно у задњих петнаест година. Ни са италијанске стране није било боље, јер и тамо у политици влада политички клијентелизам. Пошто писци нису добри клијенти, јер неће да гласају по налогу, власти их игноришу. Изгледа парадоксално, али је и то такође допринело опстанку ове књижевне сарадње, јер политика никада није успела да унесе раздор у њу. Било је много догађаја, и ванкњижевних, било је и љубави, па и склапања бракова. Развила су се многа велика пријатељства. Упознавале су се културе, кухиње, свакодневни начин живота,
навике оног другог. Ко се познаје, тај не ратује, већ сарађује.

Године долазе. Почели смо да уводимо у сарадњу нове и младе писце који ће бити у стању да наставе ову величанствену причу онда када Данијел и ја одемо пут звезда.

Драган Мраовић

Додатне информације

Број издања

Прво издање

Број страна

Језик

,

Врста писма

Врста коричења

Димензије